esma bint ebu bekr

Neka ti Allah ovaj tvoj pojas zamijeni sa dva pojasa u Džennetu

Esma je bila kcerka Ebu Bekra es-Siddika i Kutejle (Kajle) bint Abdul-Esed el-Kurejšijje. Sestra po ocu joj je majka pravovjernih Aiša, radijallahu anha, a muž Zubejr ibn Avvama, bliski ashab Allahova Poslanika, salallahu alejhi ve sellem. Njen sin je Abdullah ibn Zubejr. Islam je primila medu prvim muslimanima (historicari spominju da je bila osamnaesta po redu). Prije preseljenja u Medinu boravila je u Meki, pomažuci muslimanima i doživljavajuci razne poteškoce u širenju Islama. Biografi Allahovog Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, joj iskazuju veliko poštovanje i pocast, a posebno zbog njene uloge koju je imala prilikom hidžre Allahovog Poslanika, salallahu alejhi ve sellem. O tome cemo spomenuti slijedece:

Esma pripovijeda: "Kada je Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, htio da ucini hidžru u Medinu pomagala sam mu u pripremi za put, te spremila jelo za put. Nismo mogli naci ništa cime bismo vezali bošcu s hranom i mješinu s vodom, pa sam rekla svome ocu: "Ne mogu naci ništa osim svog pojasa." On rece: "Pocijepaj ga popola, pa jednim dijelom sveži bošcu (s hranom) a drugim mješinu."

Esma, takoder, pripovijeda: "Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekr su bili izašli iz kuce, kada nam je došla grupa Kurejšija, medu kojima je bio Ebu Džehl ibn Hišam. Zaustavili su se pred našom kucom, pa sam izašla pred njih. Upitaše me: "Gdje ti je otac, kceri Ebu Bekrova?" Odgovorila sam: "Tako mi Allaha, ne znam gdje je." Tada je Ebu Džehl digao svoju ruku i ošamario me tako jako, da mi je minduša otpala. Zatim su otišli nastavljajuci potragu za Allahovim Poslanikom, salallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekrom.

Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, i Ebu Bekr su proveli tri dana i tri noci u pecini Sevr. Za to vrijeme im je Esma nocu donosila hranu i vodu. Tako je jednom prilikom napravila bošcu u kojoj je bila kuhana ovca, pa je povezala bošcu jednim dijelom svog pojasa a mješinu drugim. Kada je Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, vidio, rekao joj je: "Neka ti Allah ovaj tvoj pojas zamijeni sa dva pojasa u Džennetu." I od tada je Esma nazvana "Vlasnica dva pojasa".

Esma je bila žena Zubejra ibn Avvama, kao što smo vec spomenuli. Udala se za njega prije Hidžre. Oboje su bili muslimani cija su srca osjetila slast imana i s cijom je krvlju i mesom Islam sjedinjen. Bili su primjer idealnih supružnika, koji su imali zajednicki cilj i put pod istom zastavom. Kada je on ucinio hidžru i ona je ucinila, a kada se on borio na Allahovom putu ona ga je bodrila. Bila je strpljiva kada je on bio u nevolji, a zahvaljivala Allahu kada je on bio srecan. Nije je sprijecio položaj njenog oca, niti ugled njenog plemena da bude uz njega u teškim danima i siromaštvu. Radila je i zalagala se, i porodicu izdržavala vlastitim trudom i znojem. O tome ona pripovijeda: "Kada me Zubejr oženio, nije imao ništa od imovine niti robova, osim jednog konja o kome sam se brinula i hranila ga, donoseci mu travu i vodu. Prenosila sam košnice iz njegove njive, koji mi je dao Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, na glavi, a koja je bila udaljena 2 parseha (oko 14 km). Uz to sam radila i druge kucne poslove: mijesila tijesto, nosila vodu...

Jednom je Esma došla Ebu Bekru i žalila se da je Zubejr strog prema njoj. Ebu Bekr joj rece: "Kcerkice moja, budi strpljiva, jer zaista žena koja ima dobrog muža, pa joj preseli na ahiret, a ona se ne uda poslije toga, sastace se s njim u džennetu."

Došla je Esma Poslaniku, salallahu alejhi ve sellem, i rekla mu: "Allahov Poslanice, nemam ništa u kuci osim onoga što mi je donio Zubejr. Da li je grijeh da udijelim od onoga što mi je doneseno?" Allahov poslanik, salallahu alejhi ve sellem, odgovori: "Daj što možeš, i nemoj škrtariti pa da Allah prema tebi škrtari."

Esma je bila darežljiva a to prenosi Muhammed ibnul- Munkedir, pa kaže: "Bila je Esma bint Ebu Bekr, radijallahu anha, darežljiva." Takoder se prenosi da je Abdullah ibn Zubejr rekao: "Nisam nikad vidio dvije žene darežljivije od Aiše i Esme, a i njihova darežljivost se razlikovala: što se tice Aiše, ona je sakupljala nešto dok se ne bi nakupilo kod nje i onda bi ga podijelila. A što se tice Esme, ona nije dala da nešto kod nje doceka sutrašnji dan." Esma je i svoju porodicu podsticala na dijeljenje. Tako se prenosi da je govorila svojim kcerkama i porodici: "Udijelite, ili cu ja udijeliti, i dajte sadaku i ne ocekujte uslugu, jer zaista ako budete ocekivali uslugu necete ništa dobiti, a ako udijelite sadaku nece vam to biti izgubljeno biti."

Ibn Ebu Mulejke pripovijeda: "Esmu je boljela glava pa je stavila ruku na glavu i rekla: "Ovo je zbog mojih grijeha, a ono što ce Allah oprostiti je vece." Prenosi se od Fatime bint Munzir da bi Esma kad bi se razboljela, oslobodila sve svoje robove." Jednom prilikom je Esmi došla njena majka Kutejla u Medinu, da je posjeti, noseci joj poklone, groždice, maslo i naušnice. Esma je odbila da primi poklone i uvede je u kucu (Kutejla je još bila mušrikinja) dok nije poslala poruku Aiši, radijallahu anha: "Pitaj Allahova Poslanika, salallahu alejhi ve sellem, o tome", pa je Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, rekao: "Neka je uvede i primi njen poklon." Tada su objavljene Allahove rijeci: "Allah vam ne zabranjuje da cinite dobro i da budete pravedni prema onima koji ne ratuju protiv vas zbog vjere i koji vas iz zavicaja izgone - Allah, zaista, voli one koji su pravicni."

Dugo vremena nakon hidžre muslimanima u Medini se nije rodilo dijete. Jevreji su im prigovorili da su im oni sihir ucinili i da nece nikada imati poroda. Medutim, desilo se drukcije. Prvo novorodence bilo je sin Esmin, kome je dala ime Abdullah. Muslimani su se tome radovali, a nakon njega su se rodili Urve i Munzir. Nijedan od njih, bio on ucenjak ili vojskovoda, ne može biti ravan Esmi i njenom sinu Abdullahu, koga je historija ucinila cuvenim, a njegovu majku upisala u knjigu vjecnih majki. Kada se Abdullah rodio, Esma ga je stavila u sobu Allahovog Poslanika, salallahu alejhi ve sellem. Allahov Poslanik, salallahu alejhi ve sellem, je rekao da mu donesu hurmu, koju je usitnio zubima, a zatim ga njome nahranio. Onda je ucinio dovu za njega i blagoslovio ga.

Poslije smrti Jezida ibni Muavije, Abdullahu ibn Zubejru je ponudeno da bude halifa u najvecim islamskim centrima kao što su Hidžaz, Jemen , Irak i Horosan. Pristao je na to i bio devet godina emirul-muminin dok Benu Umejje nisu proširile svoju vlast na tom podrucju. Spominje se, da je Esma jedne prilike rekla sinu savjetujuci ga: "Sine moj, nemoj primiti njihov plan, bojeci se zlostavljanja i ubistva, jer, tako mi Allaha, udarac sablje sa cašcu je bolji od udarca bica sa poniženjem." Prije toga, Abdullah ibni Zubjer je otišao i proveo zadnje trenutke u borbi.

Nedugo poslije ovoga i ona je preselila na drugi, bolji svijet, u svojoj stotoj godini a sedamdeset trece godine po Hidžri.